Informacione Tehnologije - Srbija

Srbi među najopreznijima kada su u pitanju onlajn prevare

Više od polovine ispitanika, 52 odsto, smatra da može da prepozna aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu zloupotrebu, tri četvrtine sa oprezom tretira poruke o nagradama i nagradnim igrama, besplatnim poklonima i poklon karticama, a 73 odsto sumnja i u autentičnost poruka koje zahtevaju da se promeni lozinka i ažuriraju podaci.

Tokom studije „Plaćaj bezbedno“, koju je za kompaniju „Visa“ sprovela agencija „Vejkfild riserč 1“, anketirano je 5.800 punoletnih osoba iz 17 zemalja sveta.

Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava potpredsednik za rizike u kompaniji „Visa“, Čarls Lobo.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto.

Osvrćući se na studiju i pokazatelje za Srbiju, Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije „Visa“ za jugoistočnu Evropu, istakao je da ova kompanija kao globalni lider u oblasti digitalnog plaćanja oduvek radila na promovisanju bezbednog i sigurnog okruženja u oblasti elektronskog plaćanja.

Oprezni pri plaćanju na internetu

Više od polovine ispitanih u Srbiji (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo žrtva ovakve vrste prevara.

Sa druge strane, podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

Šta sve budi sumnju kod korisnika

Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika.

Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

Znaci zloupotrebe i kako primetiti prevarante na internetu

Prevaranti na različite načine kreiraju poruke koje treba da deluju autentično, iskreno i da navedu korisnike da odmah reaguju na njih.

Korisnici mogu bolje da se zaštite tako što će pre nego što kliknu na link, obratiti više pažnje i pokušati da bolje razumeju jezik koji prevaranti koriste. Jednostavni, ali efikasni načini koji mogu da pomognu u zaštiti od internet zloupotrebe:
– Informacije vezane za vaš lični nalog zadržite samo za sebe
– Ne otvarajte linkove za koje niste sigurni gde će vas odvesti
– Redovno proveravajte notifikacije koje dobijate prilikom onlajn kupovine, a koje vam obezbeđuju da u realnom vremenu putem tekstualnih poruka ili imejlova budete informisani da je kupovina obavljena sa vašeg naloga
– Pozovite broj sa korporativnog vebsajta ili sa poleđine vaše kreditne ili debitne kartice ukoliko niste sigurni da je komunikacija pouzdana.